Giht je bolest koja nastaje zbog nakupljanja kristala mokraćne kiseline u zglobovima.
Dijagnoza gihta ne postavlja se samo na osnovu jedne analize krvi. Lekar uzima u obzir kombinaciju simptoma, izgleda zahvaćenog zgloba, laboratorijskih analiza, snimanja, a po potrebi i analize zglobne tečnosti.
Pravilna dijagnoza je važna jer različite bolesti zglobova mogu imati slične simptome — bol, otok, crvenilo i ukočenost.
Kako lekar postavlja dijagnozu gihta?
Dijagnostika obično uključuje nekoliko koraka:
Razgovor o simptomima (anamneza)
Lekar prvo procenjuje kada je bol počeo, koliko brzo se razvio, koji zglob je zahvaćen, da li se napadi ponavljaju i da li postoji porodična istorija gihta.
Nagao početak bola
Napad tokom noći
Otok i crvenilo jednog zgloba
Prethodni slični napadi
Pregled zgloba
Tokom pregleda lekar procenjuje otok, crvenilo, temperaturu kože, pokretljivost zgloba i bolnost na dodir.
Tipičan nalaz kod gihta: naglo upaljen zglob, izražena osetljivost i ograničen pokret.
Analiza mokraćne kiseline u krvi
Najčešća laboratorijska analiza kod sumnje na giht jeste serumska mokraćna kiselina (urat) — ona pokazuje količinu mokraćne kiseline u krvi.
Šta znači povišena mokraćna kiselina? Naziva se hiperurikemija i povećava rizik za stvaranje kristala urata, pojavu napada gihta i razvoj tofusa. Međutim, povišena mokraćna kiselina sama po sebi ne znači automatski da osoba ima giht — mnogi ljudi imaju hiperurikemiju bez simptoma.
Giht može postojati i kada je mokraćna kiselina normalna. Tokom akutnog napada vrednost može biti normalna, čak i niža nego očekivano, jer se mokraćna kiselina privremeno menja tokom intenzivne upale. Zato se dijagnoza ne zasniva samo na jednom rezultatu krvi.
Analiza zglobne tečnosti — najpouzdanija potvrda
Najsigurniji način potvrde gihta jeste analiza tečnosti iz zahvaćenog zgloba. Postupak se naziva artrocenteza (punkcija zgloba) — uzima se mala količina zglobne tečnosti koja se analizira pod mikroskopom, gde se traže kristali monosodijum urata. Njihovo prisustvo potvrđuje giht.
Giht
Pseudogiht
Infekcija zgloba
Ultrazvuk kod gihta
Ultrazvuk postaje sve važniji u dijagnostici gihta. Može pokazati naslage kristala urata, upalu zgloba i promene na hrskavici. Jedan od poznatih znakova je „double contour" znak, koji nastaje zbog taloženja kristala na površini hrskavice.
Rendgen kod gihta
Rendgenski pregled nije najbolji za ranu dijagnozu. Međutim, kod dugotrajnog gihta može pokazati oštećenje zgloba, promene na kostima, erozije i posledice hronične bolesti.
Dodatne laboratorijske analize
Lekar često proverava i:
Kreatinin i funkcija bubrega
Bubrezi imaju važnu ulogu u izlučivanju mokraćne kiseline.
Urea
Daje dodatne informacije o funkciji bubrega.
CRP i sedimentacija
Mogu pokazati prisustvo upale.
Krvna slika
Pomaže u proceni opšteg stanja i isključivanju drugih uzroka.
Posle dijagnoze — Urikan uz terapiju
Prirodna podrška svakodnevnoj kontroli mokraćne kiseline.
Koji je najpouzdaniji test za giht?
Hijerarhija potvrde:
| Metoda | Pouzdanost |
|---|---|
| Kristali urata u zglobnoj tečnosti | Najsigurnija potvrda |
| Ultrazvuk zgloba | Veoma koristan |
| Simptomi + pregled | Često dovoljan za kliničku dijagnozu |
| Mokraćna kiselina u krvi | Važna, ali nije dovoljna sama |
Kako izgleda tipična dijagnostika gihta?
Primer: pacijent dolazi zbog naglog bola u palcu noge, otoka i crvenila.
Da li se giht može dijagnostikovati samo analizom krvi?
Mokraćna kiselina je važan pokazatelj, ali normalna vrednost ne isključuje giht, a povišena vrednost ne potvrđuje automatski bolest.
Kada treba proveriti da li postoji giht?
Pregled je preporučljiv ako postoji:
Znaci koji zahtevaju proveru
- Prvi nagli napad jakog bola u zglobu
- Otečen i crven zglob
- Ponavljani napadi bola
- Povišena mokraćna kiselina
- Pojava čvorića oko zglobova (tofusi)
Urikan uz terapiju koju je preporučio lekar
Nakon potvrde dijagnoze, kontrola mokraćne kiseline postaje deo svakodnevne rutine. Urikan može biti prirodan dodatak toj rutini, uz preporuke vašeg lekara.
Pogledaj Urikan na sajtuNajčešća pitanja
Koji test potvrđuje giht?
Najsigurnija potvrda je pronalaženje kristala mokraćne kiseline u zglobnoj tečnosti.
Da li krvna slika pokazuje giht?
Ne direktno. Krvna slika može pokazati prisustvo upale, ali ne potvrđuje giht.
Da li povišena mokraćna kiselina znači da imam giht?
Ne. Može postojati hiperurikemija bez simptoma.
Može li giht imati normalnu mokraćnu kiselinu?
Da, naročito tokom akutnog napada.
Koji lekar dijagnostikuje giht?
Najčešće reumatolog, ali početnu procenu može uraditi i lekar opšte prakse ili internista.
Zaključak
Dijagnoza gihta zasniva se na kombinaciji simptoma, pregleda i odgovarajućih analiza. Mokraćna kiselina je važan pokazatelj, ali sama vrednost nije dovoljna za potvrdu bolesti.
Najpouzdanija potvrda je pronalaženje kristala mokraćne kiseline u zglobnoj tečnosti, dok ultrazvuk i druge metode mogu značajno pomoći u proceni bolesti. Pravovremena dijagnoza omogućava kontrolu mokraćne kiseline i sprečavanje ponovljenih napada i oštećenja zglobova.
Stručni izvori i reference
- FitzGerald JD, Dalbeth N, Mikuls T, et al. 2020 American College of Rheumatology Guideline for the Management of Gout. Arthritis Care & Research. 2020.
- Richette P, Doherty M, Pascual E, et al. 2016 Updated EULAR evidence-based recommendations for the management of gout. Annals of the Rheumatic Diseases. 2017.
- Dalbeth N, Gosling AL, Gaffo A, Abhishek A. Gout. The Lancet. 2021.
- Neogi T. Clinical practice. Gout. New England Journal of Medicine. 2011.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet, dijagnozu ili terapiju lekara. Za procenu vašeg zdravstvenog stanja obratite se lekaru ili reumatologu.
Autor: Giht.rs redakcija – sadržaj zasnovan na stručnim tekstovima i referencama (EULAR, ACR, PubMed).