Akutni napad gihta je iznenadna, veoma bolna upala zgloba koja nastaje kada se kristali mokraćne kiseline nagomilaju i istalože u zglobnoj tečnosti, najčešće u palcu stopala. Ako ste se probudili sa otečenim, vrelim i crvenim zglobom koji ne podnosi ni dodir čaršava — verovatno je reč upravo o ovome. U nastavku saznajte zašto napad nastaje baš noću, koliko traje bez i sa terapijom, i šta možete uraditi u prvih nekoliko sati da ublažite simptome.
Akutni napad gihta obično traje od nekoliko dana do 2 nedelje, sa vrhuncem bola u prvih 24–36 sati. Najčešće pogađa palac stopala (podagra), a nastaje taloženjem kristala mononatrijum urata u zglobu. Odmor, hladne obloge, hidratacija i pravovremen odlazak lekaru mogu skratiti trajanje napada i sprečiti komplikacije.
📋 Sadržaj članka
Zašto nastaje akutni napad gihta?
Osnovni uzrok je taloženje kristala mononatrijum urata u zglobu, kao posledica dugotrajno povišene mokraćne kiseline u krvi (hiperurikemija). Kada koncentracija pređe tačku zasićenja, mokraćna kiselina više ne ostaje rastvorena — počinje da kristalizuje.
Infografik: put od povišene mokraćne kiseline do akutnog bola i upale zgloba kod gihta.
Rezultat je snažno oslobađanje inflamatornih medijatora (citokini poput IL-1β, IL-6 i TNF-α) koji izazivaju bol, otok, crvenilo i toplotu zgloba u roku od svega nekoliko sati.
Zanimljivo je da metabolizam purina i rad enzima ksantin oksidaza direktno utiču na to koliko će mokraćne kiseline organizam proizvesti — što je jedna od tačaka na koju se oslanja i ishrana kod gihta, jer namirnice bogate purinima ubrzavaju ovaj proces.
Kako izgleda napad gihta?
Akutni napad gihta ima prepoznatljiv, često dramatičan tok koji se razvija u nekoliko faza.
1. Nagao početak bola
Bol se najčešće razvija tokom svega nekoliko sati, tipično noću ili rano ujutru — osoba ide na spavanje bez tegoba, a budi se sa izraženim bolom u zglobu.
2. Jak intenzitet bola
Zglob postaje bolan pri najmanjem pokretu, izuzetno osetljiv na dodir i praktično neupotrebljiv za normalne dnevne aktivnosti.
3. Otok zgloba
Upalni proces dovodi do vidljivog povećanja obima zgloba, osećaja zategnutosti kože i znatno smanjene pokretljivosti.
4. Crvenilo i toplota
Koža iznad zahvaćenog zgloba postaje crvena, topla na dodir i vidno napeta — nalikuje na infekciju, iako je reč o sterilnoj upali.
5. Ograničena pokretljivost
Zbog bola i otoka, hodanje, oslanjanje na stopalo ili upotreba zahvaćenog zgloba postaju otežani ili nemogući.
Gde se najčešće javlja akutni napad gihta?
Kristali urata se ne talože nasumično — postoje zglobovi koji su statistički mnogo izloženiji, prevashodno zbog niže lokalne temperature i mehaničkog opterećenja.
Infografik: zglobovi koje akutni napad gihta najčešće zahvata, od najčešćeg ka ređem.
Koliko traje napad gihta?
Trajanje napada zavisi od intenziteta upale, prethodnog toka bolesti, pravovremenog reagovanja i odgovarajuće terapije. Bez adekvatnog pristupa, napad može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Nakon povlačenja simptoma nastupa period bez tegoba, ali osnovni problem sa mokraćnom kiselinom najčešće ostaje prisutan i bez trajne kontrole vodi ka novim epizodama.
Zašto napad gihta često nastaje noću?
Postoji nekoliko mogućih razloga: tokom noći dolazi do blage dehidratacije organizma, temperatura perifernih delova tela (poput stopala) opada, a promene u metabolizmu tokom noći mogu dodatno doprineti aktivaciji upale. Zbog toga mnogi ljudi prvi put primete simptome tek nakon buđenja.
Šta može izazvati napad gihta?
1. Povišena mokraćna kiselina
Najvažniji osnovni faktor — što duže postoji hiperurikemija, veća je verovatnoća stvaranja kristala urata.
2. Ishrana
Obilni obroci, prekomeran unos alkohola i veliki unos hrane bogate purinima mogu direktno povećati rizik. Detaljan pregled namirnica koje treba ograničiti pronaći ćete u tekstu o ishrani kod gihta.
3. Dehidracija
Nedovoljan unos tečnosti otežava izlučivanje mokraćne kiseline putem bubrega.
4. Stres za organizam
Napad se često javlja nakon bolesti, povrede, operativnih zahvata ili većeg fizičkog opterećenja.
5. Nagla promena telesne težine
Ekstremne dijete ili naglo mršavljenje mogu poremetiti metabolizam mokraćne kiseline i izazvati napad.
Šta uraditi tokom napada gihta?
Kod sumnje na akutni napad, prvih nekoliko sati su ključni. Kliknite na svaki korak za detalje.
1 Odmorite zahvaćeni zglob
2 Podignite zglob
3 Primenite hladne obloge
4 Unosite dovoljno tečnosti
5 Obratite se lekaru
Urikan — 6 sastojaka, jedan cilj
Tart višnja, celer, bromelain, MSM, đumbir i vitamin C — svaki proučavan zbog uloge u snižavanju mokraćne kiseline i smanjenju upale zglobova.
Kako se leči akutni napad gihta?
Cilj terapije akutnog napada je smanjenje upale, ublažavanje bola i skraćivanje trajanja simptoma. Lekar preporučuje odgovarajuću terapiju u zavisnosti od intenziteta simptoma, drugih bolesti, funkcije bubrega i lekova koje osoba već koristi.
Da li treba odmah proveriti mokraćnu kiselinu tokom napada?
Merenje mokraćne kiseline može biti korisno, ali sama vrednost tokom akutnog napada ne mora uvek u potpunosti odražavati stanje — nivoi mogu privremeno biti i normalni ili niski. Za postavljanje dijagnoze lekar uzima u obzir simptome, klinički pregled, laboratorijske nalaze i, po potrebi, analizu zglobne tečnosti radi razlikovanja od stanja poput pseudogihta.
Kada akutni napad zahteva pregled?
Obavezno se javite lekaru ako postoji: prvi napad sličnih simptoma, temperatura uz bolan i otečen zglob, nemogućnost oslanjanja na nogu, učestali napadi ili pogoršanje simptoma. Razlog je što neka druga stanja mogu imati vrlo sličnu kliničku sliku. Ako niste sigurni šta vas čeka na pregledu, pročitajte kako da se pripremite za lekarski pregled kod sumnje na giht.
Kako sprečiti sledeći napad?
Nakon prvog napada važno je razmišljati dugoročno — pravi rani znaci bolesti često prolaze nezapaženo, zato je korisno znati i kako prepoznati prve simptome gihta.
Kontrola mokraćne kiseline
Redovno praćenje nivoa urata je ključni deo dugoročnog upravljanja bolešću.
Promene životnih navika
Održavanje zdrave telesne težine, dovoljan unos tečnosti, ograničen unos alkohola i uravnotežena ishrana značajno smanjuju rizik od novih napada.
Kontrola drugih faktora rizika
Posebno hipertenzije, dijabetesa i bolesti bubrega, koji su često povezani sa gihtom. Više o dugoročnim strategijama pročitajte u tekstu da li se giht može izlečiti.
Najčešća pitanja o akutnom napadu gihta
Kako izgleda napad gihta?
Najčešće počinje naglim jakim bolom u jednom zglobu, uz otok, crvenilo i toplotu, a simptomi se najintenzivnije razviju u prvih 24 sata.
Koliko traje napad gihta?
Može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja, u zavisnosti od intenziteta upale i pravovremenosti terapije.
Šta raditi kod napada gihta?
Odmarati zglob, smanjiti opterećenje, koristiti hladne obloge, unositi dovoljno tečnosti i obratiti se lekaru za odgovarajući pristup.
Da li napad gihta prolazi sam?
Simptomi mogu spontano oslabiti, ali to ne znači da je osnovni uzrok — povišena mokraćna kiselina — uklonjen.
Zašto giht najčešće boli palac noge?
Zbog kombinacije niže temperature perifernog zgloba, svakodnevnog opterećenja i uslova koji pogoduju stvaranju kristala urata.
Zaključak
Akutni napad gihta je posledica upalne reakcije koju izazivaju kristali mokraćne kiseline u zglobovima. Najčešće se prepoznaje po naglom jakom bolu, otoku, crvenilu i toploti zgloba. Pravovremeno prepoznavanje i doslednija kontrola bolesti mogu značajno pomoći u sprečavanju ponavljanih napada i dugoročnih komplikacija.
Povezani tekstovi na giht.rs
Stručni izvori i reference
- dalbeth n, gosling al, gaffo a, abhishek a. gout. the lancet. 2021;397(10287):1843–1855. dostupno na: pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/33798500
- fitzgerald jd, dalbeth n, mikuls t, et al. 2020 american college of rheumatology guideline for the management of gout. arthritis care & research. 2020;72(6):744–760. dostupno na: pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32391934
- richette p, doherty m, pascual e, et al. 2016 updated eular evidence-based recommendations for the management of gout. annals of the rheumatic diseases. 2017;76(1):29–42. dostupno na: pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/27457514
- neogi t. clinical practice. gout. new england journal of medicine. 2011;364(5):443–452. dostupno na: pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21288096