Giht se često povezuje sa starijom životnom dobi, ali ova bolest može da se javi i kod mlađih osoba. Iako je učestalost gihta veća kod starijih muškaraca, sve više pažnje se posvećuje pojavi hiperurikemije i gihta kod mlađih ljudi, posebno kod osoba koje imaju određene faktore rizika.
Pojava gihta u mlađim godinama može biti signal da postoji problem sa metabolizmom mokraćne kiseline, životnim navikama ili drugim zdravstvenim faktorima koje treba ispitati.
Kratak odgovor
Da, giht se može javiti i pre 40. godine. Iako je češći kod starijih muškaraca, mlade osobe mogu oboleti zbog genetske predispozicije, ishrane bogate purinima, alkohola, gojaznosti ili dehidracije usled intenzivnog treninga. Simptomi su isti kao kod odraslih — nagli bol, otok i crvenilo zgloba, najčešće palca stopala.
Sadržaj članka
Da li mlad čovek može da dobije giht?
Da. Giht može nastati i kod osoba:
- mlađih od 40 godina,
- fizički aktivnih osoba,
- osoba koje nemaju izraženu gojaznost.
Starosna dob je samo jedan od faktora rizika. Za razvoj gihta najvažniju ulogu ima ravnoteža između stvaranja mokraćne kiseline i njenog izlučivanja putem bubrega.
Zašto se giht javlja kod mladih?
Postoji više mogućih razloga.
Genetska predispozicija
Ishrana bogata purinima
Alkohol
Gojaznost i metabolički poremećaji
Intenzivan trening i dehidracija
Određeni zdravstveni problemi
1. Genetska predispozicija
Genetika ima važnu ulogu u metabolizmu mokraćne kiseline. Neke osobe imaju naslednu sklonost ka većem stvaranju mokraćne kiseline ili slabijem izlučivanju urata putem bubrega. Zbog toga se giht može pojaviti i kod mlađih osoba koje nemaju očigledne faktore rizika.
2. Ishrana bogata purinima
Veći rizik može postojati kod čestog unosa velikih količina crvenog mesa, iznutrica, određenih morskih plodova i zaslađenih napitaka bogatih fruktozom.
3. Alkohol
Alkohol može uticati na metabolizam mokraćne kiseline — posebno se povezuje sa povećanjem stvaranja urata i smanjenim izlučivanjem mokraćne kiseline.
4. Gojaznost i metabolički poremećaji
Povećana telesna masa može biti povezana sa većom proizvodnjom mokraćne kiseline, insulinskom rezistencijom i metaboličkim sindromom.
5. Intenzivan trening i dehidracija
Veoma intenzivna fizička aktivnost, nedovoljan unos tečnosti i nagle promene telesne težine mogu biti faktori rizika. Dehidracija može povećati koncentraciju mokraćne kiseline u krvi.
6. Određeni zdravstveni problemi
Giht kod mlađih osoba može biti povezan sa bolestima bubrega, poremećajima metabolizma i određenim lekovima. Zbog toga je važno utvrditi uzrok, a ne samo lečiti posledicu.
Kako izgleda giht kod mladih?
Simptomi su isti kao kod drugih osoba.
Najčešće:
- nagli jak bol u zglobu,
- otok,
- crvenilo,
- osećaj toplote,
- otežano kretanje.
Najčešće prvo mesto napada je zglob palca stopala.
Da li je giht kod mladih opasniji?
Ne mora biti opasniji, ali pojava bolesti u mlađim godinama znači da postoji duži period tokom kojeg bolest može uticati na organizam.
Ako se ne kontroliše, dugotrajno povišena mokraćna kiselina može povećati rizik od:
- ponavljanih napada,
- stvaranja tofusa,
- oštećenja zglobova,
- problema sa bubrezima.
Povišena mokraćna kiselina kod mladih – da li znači giht?
Ne. Mnogi ljudi imaju povišenu mokraćnu kiselinu (hiperurikemiju) bez razvoja simptoma. Giht nastaje kada kristali mokraćne kiseline počnu da se talože, izazovu zapaljensku reakciju i nastanu tipični simptomi.
Prirodna podrška u kontroli mokraćne kiseline
Uz odgovarajuće životne navike, prirodni sastojci mogu biti koristan deo svakodnevne rutine u kontroli mokraćne kiseline.
Saznajte višeKako smanjiti rizik od gihta u mlađim godinama?
Važne navike uključuju:
Održavanje zdrave telesne mase
Postepene promene su važnije od naglih dijeta.
Dovoljan unos tečnosti
Dobra hidratacija pomaže normalnom radu bubrega.
Uravnotežena ishrana
Preporučuje se više povrća, kvalitetni izvori proteina i ograničavanje prekomernog unosa hrane bogate purinima.
Kontrola alkohola
Posebno kod osoba koje imaju povišenu mokraćnu kiselinu.
Redovna kontrola zdravstvenog stanja
Posebno ako postoji:
- porodična istorija gihta,
- povišena mokraćna kiselina,
- bolesti bubrega.
Kada mlada osoba treba da proveri mokraćnu kiselinu?
Analiza može biti korisna kod osoba koje imaju:
- ponavljane bolove i otoke zglobova,
- porodičnu istoriju gihta,
- bubrežne probleme,
- simptome karakteristične za giht.
Najčešća pitanja
Giht je mnogo ređi kod dece i adolescenata, ali određena medicinska stanja mogu povećati rizik.
Muškarci generalno imaju veći rizik, naročito u mlađem i srednjem dobu.
Da. Fizička aktivnost sama po sebi ne izaziva giht, ali dehidracija, ishrana i genetika mogu uticati na rizik.
Giht se smatra hroničnim stanjem, ali se uz odgovarajuću kontrolu može uspešno držati pod kontrolom.
Zaključak
Giht nije bolest rezervisana samo za starije osobe. Može se javiti i kod mlađih ljudi, posebno kada postoje genetska predispozicija, povišena mokraćna kiselina, određene životne navike ili zdravstveni faktori.
Rano prepoznavanje simptoma i kontrola mokraćne kiseline mogu pomoći u sprečavanju ponovljenih napada i dugoročnih komplikacija.
Saznajte više o Urikan formuli
Pogledajte sastav i način delovanja Urikan formule namenjene podršci kod povišene mokraćne kiseline.
Otvori Urikan stranicuReference i stručna literatura
- Dalbeth N, Gosling AL, Gaffo A, Abhishek A. Gout. The Lancet. 2021;397(10287):1843–1855. PubMed
- Neogi T. Clinical practice. Gout. New England Journal of Medicine. 2011;364(5):443–452. PubMed
- FitzGerald JD, et al. 2020 American College of Rheumatology Guideline for the Management of Gout. Arthritis Care & Research. 2020;72(6):744–760. PubMed
- Richette P, Doherty M, Pascual E, et al. 2016 updated EULAR evidence-based recommendations for the management of gout. Annals of the Rheumatic Diseases. 2017;76(1):29–42. PubMed