Da li se giht može izlečiti?
Kako sprečiti napade i kontrolisati mokraćnu kiselinu — istina o izlečenju i dugoročnoj kontroli bolesti.
Jedno od prvih pitanja nakon dijagnoze gihta jeste:
„Da li se giht može izlečiti, da li ću zauvek imati ovu bolest ili postoji način da je potpuno izlečim?"
Odgovor je: giht se danas smatra bolešću koja se može veoma uspešno kontrolisati.
Iako se genetska predispozicija i sklonost ka poremećaju metabolizma mokraćne kiseline ne mogu promeniti, odgovarajućim pristupom moguće je normalizovati nivo mokraćne kiseline, sprečiti stvaranje novih kristala urata, smanjiti učestalost napada, sprečiti oštećenje zglobova i omogućiti normalan kvalitet života.
Kod mnogih pacijenata koji uspešno kontrolišu mokraćnu kiselinu, simptomi mogu potpuno nestati tokom dugog perioda.
Šta znači „izlečiti" giht?
Kada ljudi kažu „izlečiti giht", često misle na različite stvari. Postoje tri moguća značenja:
Nestanak simptoma
Napadi bola, otoka i upale mogu prestati.
Kontrola bolesti
Mokraćna kiselina se održava na nivou koji sprečava stvaranje novih kristala.
Uklanjanje uzroka
Kod gihta nije moguće promeniti genetiku ili potpuno ukloniti sklonost organizma, ali se može kontrolisati ono što dovodi do bolesti.
Zato se giht najčešće posmatra kao hronična bolest koja se može uspešno držati pod kontrolom.
Zašto se giht vraća?
Giht nastaje zbog taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima. Proces izgleda ovako:
Ako se ne kontroliše nivo mokraćne kiseline, kristali mogu ostati prisutni i ponovo izazvati napade. Zato samo smirivanje trenutnog bola nije dovoljno — cilj dugoročnog pristupa je smanjenje količine mokraćne kiseline i sprečavanje novih naslaga.
Da li se giht može trajno ukloniti?
Kod određenog broja pacijenata moguće je postići dugotrajno stanje bez simptoma. To se postiže kada mokraćna kiselina bude odgovarajuće kontrolisana, kristali urata se postepeno uklone, a faktori rizika budu pod kontrolom.
Ako se nakon poboljšanja ponovo zanemare faktori rizika, bolest se može vratiti.
Kako se giht leči?
Lečenje gihta ima nekoliko ciljeva:
1. Zaustavljanje akutnog napada
Tokom napada cilj je smanjiti bol, smanjiti upalu i omogućiti oporavak zgloba. Lekar može preporučiti terapiju koja odgovara zdravstvenom stanju pacijenta.
2. Dugoročno smanjenje mokraćne kiseline
Kod osoba sa ponavljanim napadima ili komplikacijama cilj je smanjenje nivoa mokraćne kiseline. To omogućava sprečavanje novih kristala, postepeno uklanjanje postojećih naslaga i smanjenje rizika od novih napada.
3. Promena životnih navika
Životne navike imaju važnu ulogu u kontroli bolesti.
Zdrava telesna težina
Višak kilograma povezan je sa višim nivoom mokraćne kiseline i većim rizikom od napada gihta.
Pravilna ishrana
Preporučuje se više povrća, dovoljno tečnosti, mlečni proizvodi sa manje masti i raznovrsna ishrana. Ograničiti alkohol, zaslađena pića i namirnice bogate purinima.
Dovoljna hidratacija
Voda pomaže normalnoj funkciji bubrega i izlučivanju mokraćne kiseline.
Fizička aktivnost
Redovna aktivnost doprinosi boljoj telesnoj težini, boljoj osetljivosti na insulin i boljem metaboličkom zdravlju.
Urikan uz zdrave navike, dan za danom
Prirodan dodatak koji može biti deo rutine za kontrolu mokraćne kiseline.
Može li se giht izlečiti prirodnim putem?
Prirodni pristupi mogu biti korisni kao podrška kontroli bolesti. Mogu doprineti zdravijem nivou mokraćne kiseline, smanjenju inflamatornog opterećenja i boljoj funkciji organizma. Tu spadaju pravilna ishrana, kontrola težine, hidratacija, fizička aktivnost i određeni dijetetski suplementi.
Da li giht može potpuno nestati?
Kod nekih osoba simptomi mogu potpuno nestati tokom dugog perioda.
Ali važno je razumeti: nestanak bola ne znači uvek da je problem rešen. Mokraćna kiselina može ostati povišena i bez simptoma. Zbog toga je važno pratiti laboratorijske vrednosti, kontrolisati faktore rizika i pridržavati se preporuka lekara.
Šta se dešava ako se giht ne leči?
Nelečeni giht može vremenom dovesti do sledećih posledica:
Češći napadi
Napadi mogu postajati učestaliji, duži i intenzivniji.
Tofusi
Naslage kristala mokraćne kiseline koje se mogu formirati oko zglobova, ušiju i drugih tkiva.
Oštećenja zglobova
Dugotrajno taloženje kristala može izazvati hroničnu upalu i oštećenje zglobova.
Problemi sa bubrezima
Povećan je rizik od bubrežnih kamenaca i opterećenja bubrežne funkcije.
Koliko brzo može doći do poboljšanja?
Vreme poboljšanja zavisi od nivoa mokraćne kiseline, broja prethodnih napada, prisustva kristala i pridruženih bolesti. Neki simptomi mogu brzo da se smire, dok dugoročna kontrola zahteva kontinuitet.
Podrška dugoročnoj kontroli mokraćne kiseline
Uz zdrave navike i preporuke lekara, Urikan može biti prirodan saveznik u svakodnevnom održavanju normalnog nivoa mokraćne kiseline i lakšeg funkcionisanja zglobova.
Pogledaj Urikan na sajtuNajčešća pitanja
Da li giht može zauvek nestati?
Može se postići dug period bez simptoma ako se uspešno kontroliše mokraćna kiselina i faktori rizika.
Da li je giht doživotna bolest?
Predispozicija za giht može ostati, ali bolest može biti veoma dobro kontrolisana.
Da li promena ishrane može izlečiti giht?
Ishrana može značajno pomoći, ali kod mnogih osoba nije dovoljna kao jedina mera.
Da li se kristali mokraćne kiseline mogu ukloniti?
Da, kada se nivo mokraćne kiseline dugoročno održi dovoljno niskim, organizam može postepeno uklanjati kristale.
Zaključak
Giht nije bolest sa kojom se mora živeti uz stalne bolove i napade. Iako se nasledna sklonost ne može promeniti, savremeni pristup omogućava veoma uspešnu kontrolu bolesti.
Ključ uspeha je održavanje mokraćne kiseline u ciljnom opsegu, pravilna ishrana, zdrave životne navike i odgovarajuća terapija kada je potrebna. Uz dobar pristup, mnoge osobe sa gihtom mogu živeti bez napada i sa očuvanim zdravljem zglobova.
Stručni izvori i reference
- FitzGerald JD, Dalbeth N, Mikuls T, et al. 2020 American College of Rheumatology Guideline for the Management of Gout. Arthritis Care & Research. 2020;72(6):744–760.
- Richette P, Doherty M, Pascual E, et al. 2016 updated EULAR evidence-based recommendations for the management of gout. Annals of the Rheumatic Diseases. 2017;76(1):29–42.
- Dalbeth N, Gosling AL, Gaffo A, Abhishek A. Gout. The Lancet. 2021;397(10287):1843–1855.
- Neogi T. Clinical practice. Gout. New England Journal of Medicine. 2011;364:443–452.
- Khanna D, Fitzgerald JD, Khanna PP, et al. 2012 American College of Rheumatology Guidelines for Management of Gout. Arthritis Care & Research. 2012;64(10):1431–1446.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje konsultaciju sa lekarom. Za dijagnozu i terapiju gihta obratite se svom izabranom lekaru ili reumatologu.